|
SAVETI ZA PACIJENTE
KADA TREBA POZVATI DEŽURNOG LEKARA HITNE MEDICINSKE POMOĆI?
SITUACIJE KADA TREBA POZVATI DEŽURNOG LEKARA
Posebno pažnju posvetiti starim osobama i deci.
Kod starih osoba, neophodna je opreznost, jer su simptomi bolesti često manje izraženi, iako je stanje teško. Često u roku od sat-dva zdravstveno stanje starih se pogoršava.
Kod dece, naročito kod odojčadi znaci bolesti u početku nisu uvek tipični. Ukoliko se vlažnim oblozima, tuširanjem sa mlakom vodom, lekovima za skidanje telesne temperature ne smanjuje temperatura sa 39,5° C, a uz to i uočava opšte, loše stanje, potištenost, pospanost- to su znaci na koje treba obratiti pažnju. Mala deca su sklona isušenju. Posle dužeg povraćanja, proliva (sat-dva) može brzo nastati opšte teško stanje (dehitratacija). To zahteva bolničko lečenje sa nadoknadom tečnosti putem infuzija. U cilju sprečavanja isušenja organizma dece, redovno dojiti-pojiti dete (manji gutljaji, češće). Ne utopljavati, ne pokrivati!
Hitno pozvati lekara ako se javi:
- oštar bol u grudima, ili u trbuhu,
- uporan, jak bol iza grudne kosti koji ne reaguje na lekove i traje duže od 5 minuta (može da bude predznak srčanog infarkta),
- bol koji se širi prema levoj ruci, ramenu, donjoj vilici, praćen otežanim disanjem, preznojavanjem, mukom, gađenjem i povraćanjem. Sažvakati jedan aspirin, postaviti se u polusedeći položaj, odmah pozvati lekara,
- kod mlađih i/ili starih osoba prilikom uočavanja bola u grudima, naročito ako se čuje otežano disanje (čujno na daljinu – krkljanje), misliti na plućni edem – bolest koja ugrožava život bolesnika. Umiriti bolesnika, postaviti ga u udoban sedeći položaj, odmah pozvati lekara,
- jaka glavobolja (najjača do sada) može biti simptom aneurizme (proširenja arterije u mozgu) ili jaka glavobolja praćena povišenom telesnom temperaturom, povraćanjem i ukočenim vratom (upalni proces moždanica),
- sa jakim bolovima u trbuhu se odražava prsnuće trbušne arterije, upala slepog creva, prsnuće čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, upala žučne kese, prisustvo kamenaca u žučnoj kesi, žučnim putevima, bubrezima ili mokraćnim putevima,
- kod žena u fertilno doba – nesnošljiv bol u donjem trbuhu koja je povremeno praćena i vaginalnim krvarenjem van menstrualnog ciklusa ukazuje na pobačaj ili na vanmateričnu trudnoću. Često bolesnice nisu ni svesne da su trudne, i u ovom slučaju je neophodna hitna intervencija lekara,
- trnjenje, opšta slabost, ograničena pokretljivost polovine tela, lica, promene u govoru, promene u disanju, gubitak svesti-koma, nejednake zenice su simptomi moždanog udara. S obzirom, da ovi simptomi nisu praćeni bolovima, često im se ne pridaje značaj. Znaci mogu privremeno i da se smanje. U pozadini je obično ugrušak krvi, koji je dospeo u moždani krvotok i fizički onemogućava normalan protok krvi u mozgu. Iznad 65 godina moždani udar nije redak slučaj.
- povređene u saobraćajnoj nesreći, hitna medicinska pomoć zbrinjava na licu mesta i prevodi na urgentno odeljenje bolnice. Ako je neko povređen u kući, zvati lekara u slučaju:
- povrede glave, gubitka svesti (može doći do povrede krvnog suda u mozgu što daje simptome nakon nekoliko sati).
- ukoliko je došlo do jačeg krvarenja.
- ukoliko je povređeni ekstremitet otečen, deformisan (ne može da stane na nogu, ne može da podiže ruku) misli se na prelom, uganuće. Imobilisati i pozvati dežurnu službu hitne pomoći.
Ukoliko dolazi do pogoršanja stanja hroničnog bolesnika, npr.
- astmatični napad, gušenje ne popušta na uobičajenu dozu lekova, ne povećavati dozu leka samoinicijativno, nego zvati lekara.
- srčani bolesnici, dijabetičari, epileptičari moraju biti obučeni, znati do koje mere mogu sami sebi pomoći i kada treba da pozovu stručnu pomoć.
- kod naglo pogoršanog stanja lečenih psihijatrijskih bolesnika (shizofreničari, depresivni bolesnici, manijako-depresivni bolesnici...) kada ugrožavaju svoje i tuđe zdravlje, postaju opasni za okolinu – zatražiti lekarsku pomoć.
- u slučaju sumnje ili potvrđene upotrebe narkotika.
- kod trovanja ili sumnje na trovanje (voditi računa, da se otrov ne baci, da se povraćeni sadržaj ne ukloni do dolazka lekara). Od ranog prepoznavanja otrova zavisi ishod lečenja. Nemojte se iznenaditi ako lekar ponese sa bolesnikom do bolnice i bočicu otrova na koju se sumnja.
- krizne situacije kada preti opasnost samoubistva – hitno pozvati lekara.
Situacija kada ne treba oduzeti vreme dežurnog lekara zbog bolesnika čije oboljenje zahteva hitnu intervenciju (može da čeka do sutra)!!!
- U slučaju manje infekcije, nazeba, ostanite u krevetu, skidajte povišenu temperaturu po potrebi. Izuzetak u slučaju gušenja, nemogućnost gutanja.
- Kod manjih povreda pružiti samopomoć ili prvu pomoć. Izuzetak jače krvarenje koje se ne zaustavlja ni posle pružanja prve pomoći. Ugrizi (psa, mačke, lisice...) zahtevaju lekarsku pomoć.
- Bol poznatog porekla („i ranije sam imao slične tegobe“) kao što su bol u krstima, glavobolja, menstruacioni bolovi itd. Problemi varenja (neugodna opstipacija-(zatvor), proliv, povraćanje, koja nije praćena visokom temperaturom) ne pripada dežurnom lekaru hitne medicinske pomoći, sem ako nije praćena krvarenjem i naglom nadutošću trbuha. Nadoknada tečnosti, ostanite u krevetu, sutra se javite vašem lekaru.
- Hronični bolesnici koji poseduju kompletnu terapiju i bolesnici koji koriste usluge kućne nege-izuzev u slučaju akutnog pogoršanja stanja npr. novonastala pojava bola u grudima, akutni teški napad astme, krvarenje, iskašljavanje ili povraćanje krvi, crno prebojena stolica (kao talog od kafe), novonastala oduzetost polovine tela, lica, ruke ili noge, gubitak svesti, koma. Tada pozovite dežurnog lekara hitne pomoći.
Ako su vam nestali lekovi – uvek držite minimalnu rezervu lekova, to se naročite odnosi na insuline i lekove za srce, zatim čepiće, tablete i sirupe za smanjenje povišene telesne temperature kod odojčadi i dece.
Ukoliko želite odgovor na pitanje u vezi vašeg zdravstvenog stanja, kontrolu krvnog pritiska, to tražite od vašeg ordinirajućeg lekara! Lekar hitne medicinske pomoći na to nema vremena, niti će da sudi o postavljenoj dijagnozi i o dosadašnjoj terapiji. Njegov zadatak je hitno zbrinjavanje bolesnika.
Ne oduzimajte nečije dragoceno vreme!!!
Na kraju svako treba sam da odluči hoće li pozvati dežurnu službu hitne medicinske pomoći ili ne. Odluka nije laka. Ukoliko ste u nedoumici pozovite lekara. Ukoliko je situacija teška, svaki sekund je važan. Ako ste nepotrebno pozvali lekara - niste prvi kome se to desilo. Nešto nije u redu? Ne osećate se dobro, treba da se obratite lekaru. Da li to činiti odmah? Svako sebe ili svoje članove porodice poznaje bolje od lekara. Prepustite se svojim predosećanjima!
Ako sto neodlučni, nemojte vagati, pozovite lekara.
Pokušajte definisati vaše tegobe:
- Predlažemo da ocenite bol (skala od jedan do deset)
- Kada su počele tegobe?
- Navedite lekove koje uzimate i/ili koje ste već uzeli pre poziva
- Od koje bolesti se lečite (povišen krvni pritisak, angina pektoris...itd.)
- Koje bolesti ste preboleli?
Ako za to nema vremena, nemojte paničiti, zovite lekara na telefon 94 (poziv tog broja je besplatan sa svih telefona) ili sa mobilnog telefona 034 715 700.
Dežurni zdravstveni radnik hitne medicinske pomoći određuje prioritete. Prednost ima bolesnik, koji je u najkritičnijem zdravstvenom stanju – procenjuje se na osnovu vaših odgovora. Najčešća pitanja su:
- Na šta se žali?
- Kad je počelo?
- Da li je počelo naglo?
- Od čega se leči (hronični bolesnici)?
- Koje lekove uzima?
- Godine starosti?
- Adresa stanovanja?
- Ime i prezime?
U cilju sprečavanja lažnih poziva zapisuje se i ime onoga ko je zvao hitnu pomoć kao i broj telefona sa koga zove (postoji identifikacija broja dolaznog poziva).
Lekar hitne pomoći interveniše neodložno u slučaju stanja prvog reda hitnosti. To znači da će sve radnje koje je do tog trenutka obavljao prekinuti (npr. pregled pacijenta koji nije vitalno ugrožen) i uputiti se da ukaže pomoć tamo gde je ona najneophodnija.
Pod pojmom ''prvi red hitnosti'' podrazumevaju se sledeća stanja: preteća naprasna srčana smrt, prestanak disanja (poplaveo), prestanak rada srca, gubitak svesti, utapanje, vešanje, udar struje i groma, zadavljenje stranim telom, opekotine sa zahvatanjem velike površine tela, ujed zmije, rane nanešene vatrenim i hladnim oružjem, masivna krvarenja iz spoljašnjih otvora, posekotine ekstremiteta sa obilnim krvarenjem, traumatske amputacije ekstremiteta, poziv sa javnog mesta kada je pacijent bez svesti kao i podaci da ne diše ili je poplaveo ili je povređen, saobraćajni udes, padovi sa visine, alergija bez svesti, trovanja bez svesti, kome nepoznatog uzroka, konvulzije i gušenja kod dece, prvi epileptični napad, porođaj u toku (kontrakcije sa ponavljanjem na 5 minuta), otvoren prelom dugih kostiju.
NIKAD NE ČINITI!
U želji da stignete do lekara što pre kad vam je loše, nemojte sami sesti u automobil, ne upravljajte vozilom kada ste bolesni (nervozni, imate povišenu temperaturu, muku, gađenje, povraćanje). Usput vaše zdravstveno stanje može da se pogorša. Samim tim i rizik izazivanja saobraćajne nezgode je veći.
Zdravstveni centar Aranđelovac
RJ Dom zdravlja
Služba hitne medicinske pomoći
|
