Град Аранђеловац

Аранђеловац је градско насеље и седиште општине Аранђеловац у Шумадијском округу. Налази се у подножју планина Букуља и Венчац на око 255 m надморске висине, на 76 km од Београда. Садашња територија града највећим делом је припадала селу Врбица. Пошто је кнез Милош често боравио у лечилишту Буковичке бање одлучи да у Врбици 1858. године подигне цркву (једну од неколико покајница) и посвети је Светом Арханђелу Гаврилу, а од дела села Врбице са делом села Буковик формира варош којој даје име Аранђеловац.

Знаменитости

Аранђеловац је најпознатији по благотворности киселе воде којом је још 1811. године своје здравље крепио Доситеј Обрадовић. На лични захтев кнеза Милоша, буковичка вода је допремана у бутелама и коришћена на двору, а почетком XX века почиње и ручно флаширање киселе воде „Књаз Милош“. Ова вода је често добијала медаље за квалитет. Поред овога, веома је познат велелепни парк Буковичке бање који се простире на површини од 21,5 ha са сталном поставком мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора, насталих у тридесетогодишњем постојању међународне смотре уметности „Мермер и звуци“ која поред мермерних скулптура организује и манифестацију „Свет керамике“, а организује и позоришне представе, концерте и фолкорне приредбе. Све манифестације обављају се на летњој отвореној сцени. Хотел „Старо здање“ је грађевина стара преко 150 година, која потиче из времена династије Обреновић, налази се у овом парку. У парку се налази и павиљон књаза Милоша и неколико извора минералне воде која се у бањском лечилишту користи заједно са глином за лечење обољења гастроинтестиналног и хепатолибијарног система, болести респираторног система и повреде локомоторног система.

Споменик устаницима из Првог српског устанка налазе у селу Орашац 6 km од Аранђеловца, где се налази меморијални комплекс смештен око Марићевића јаруге где је започето стварање модерне српске државе, а Карађорђе изабран за вођу устанка.

Аранђеловац има и два Храма Св. архангела Гаврила. Један је онај у коме је служио прота Атанасије буковички, који је заклео устанике на верност отаџбини, подигнут на темељима средњовековне цркве из 1480. године. Други је подигао кнез Милош, онај по коме је Аранђеловац добио име, подигнут 1835. године. Новосаграђен Храм Св. Ап. Петра и Павла један је од највећих у Шумадији. У близини се налази некадашњи средњовековни Манастир Светог Архангела Михаила у Брезовцу, цркве брвнаре у Венчанима и Даросави. У непосредној близини, у Тополи налази се маузолеј краља Петра Првог на Опленцу као и Карађорђева црква, затим средњовековни манастири ВољавчаНикоље и Благовештење.

На 10 km од Аранђеловца је 1976. подигнуто акумулационо Гарашко језеро за снадбевање водом Аранђеловца и околине. Језеро се простире на површини од око 65 ha, највеће дубине 22 m, порибљено је и представља омиљено излетиште грађана Аранђеловца заједно са базеном поред самог језера и спортским теренима.

Аранђеловачки музеј има своју сталну поставку коме припада Рисовачка пећина, на самом улазу у град, из доба неолита, а у близини које се налази и етно-кућа.

Историјат - оснивање болнице

Болница у Аранђеловцу је почела са радом у јесен 1952. године, као Среска болница среза орашачког. Зграда која је одређена за смештај болнице је била зграда Дома сиротне деце саграђена још 1934. године под Букуљом.

Постојећи објекат је био прилично неподесан за своју нову намену, те је морао да трпи извесне унутрашње адаптације и доградње како би био прилагођен својој новој намени. Већ тих година био је уведен први локални самодопринос грађана среза орашачког за доградњу неких пратећих објеката у кругу болнице и изградњи зграде породилишта. Здравствена заштита у то време је била слабо развијена и обављана је преко амбуланти опште праксе где су радила три лекара опште медицине и тек формиране амбуланте за децу где је радио лекар са курсом из дечјих болести.

До отварања болнице болесници су упућивани у Крагујевац или Београд а мањи број у Тополи која је имала два одељења: хируршко и породилиште. Како се град у периоду између 1950. и 1960. године нагло ширио, а број становника повећавао, појавила се потреба бржег развоја здравствене службе, како ванболничке, тако и болничке. Тако је и настала потреба да се отвори болница у Аранђеловцу.

Болница је отворена у августу 1952. године и имала је два одељења: хируршко и интерно, са укупно 64 кревета. У оквиру хируршког одељења било је и гинеколошко, а зграда породилишта је била у близини болнице. Први болесници су на лечење у болницу примљени већ у јесен 1952. године. Декретом Министарства за здравље и социјалну политику августа 1952. године је за управника болнице у Аранђеловцу одређен Алемпијевић др Драгомир. За рад у болници већ су биле одређене још две докторке: др Лисова и др Спасенија-Цана Жугић.

Посао који је пред собом имао др Алемпијевић је био врло тежак и одговоран. Знао је да му је неопходно да има обучено особље за рад у болници. При доласку у Аранђеловац он је са собом повео искусну бабицу Манасију Урошевић која је радила у Тополи, и искусног болничара Драгољуба Јаковљевића из Божурње. У болници је затекао још три медицинска техничара, једног лаборанта, четири болничара, једног апотекара и неколико радника из пратећих служби. Рад у болници се обављао двократно, а дежурство у току ноћи су обављали медицински техничари и болничар. По потреби је позиван лекар. Иако је у болници радио само један хирург, а бабица му је била и инструментарка и асистент, радиле су се операције слепог црева, операције код перфорираних чирева желуца, завезаних црева, укљештених кила и неке повреде меких ткива и органа. Радило се у локалној анестезији или етарској наркози.

Међу суграђанима који су били одушевљени отварањем болнице био је и тадашњи студент медицине Миомир Јовановић-Ђика. Свакодневно је долазио у болницу, помагао у раду и учествовао у мањим хируршким интервенцијама. Већ је тада својим колегама изразио жељу да би волео да постане хирург што је и потврдио почетком 1962. године када је и завршио специјализацију.

Иди на врх